Centar za energetsku efikasnost Mašinskog fakulteta Univerziteta u Zenici domaćin je cjelodnevnog Savjetovanja o energetskoj efikasnosti u privredi, na kojem će stručnjaci iz bh. kompanija prezentirati radove na 10 različitih tema iz ove oblasti.
Rektor zeničkog univerziteta prof. dr. Jusuf Duraković, koji je svečano i otvorio skup, naglasio je kako je i ovo dokaz da na tom univerzitetu “nisu pogriješili što su otvorili Centar za energetsku efikasnost”.
Prvi razlog za organizaciju ovog skupa, podvukao je, bio je da rade na uspostavli saradnje s privredom, realnim sektorom i javnim institucijama.
-Oni kroz ove seminare imaju priliku da prezentiraju svoje stavove i razmišljanja po pitanju energetske efikasnosti, a drugi je razlog da se, kroz uspostavljanje saradnje, motivišu ljudi iz realnog sektora i institucija da upisuju drugi ili treći ciklus studija na UNZE-u te da sutra mogu postati i dio akademske zajednice za ovu naučnu oblast – kazao je Duraković.
Direktor tog zeničkog centra prof. dr. Nusret Imamović istakao je da je ideja bila da, pored Sarajeva, i Zenica kao industrijski centar, bude “dio velike priče o energijskoj efikasnosti”.
-Ono što je najvažnije da vidimo u ovom momentu jeste koliko i kakve korake poduzima privreda, budući da nam nadolazi ‘ugljikova taksa. Posebno za proizvode koji su orijentisani prema izvozu. Druga stvar, da vidimo šta proizvođači opreme rade na poboljšavanjima i da predstave svoje inovacije – kazao je Imamović.
Mašinski fakultet, dodaje, organizacijom i ovakvog skupa želi vidjeti koliko oni, kao visokoškolska ustanova, mogu pomoći privredi, budući da je “100 miliona KM je predodređeno za direktan paket energijskih projekata”, koji se tiču saradnje univerziteta i privrede. Radi se, napominje, o fondovima podrške koji su predviđeni na putu približavanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.
-Danas je tu 10 kompanija koje trebaju da daju svoj doprinos i predstave svoje proizvode, svoja inovativna rješenja i da vide šta ih, zapravo to muči i koliko su do sada bili svjesni da unutar svog pogona pospreme stvari – kazao je Imamović.
Kako je istakao menadžer za kvalitet i zaštitu okoliša u Tvornici cementa Kakanj Almir Bajtarević, u fokusu njihovog rada su sada ciljevi održivog razvoja i energetski standardi.
-TCK primjenjuje ciljeve održivog razvoja kroz svoju poslovnu strategiju Obaveze održivosti do 2030. godine i ESG standarde. U sklopu tih aktivnosti, između ostalog, podrazumijeva se i energijska efikasnost, a što znači da nastojimo da odgovorno koristimo, ne samo energiju, nego sve moguće prirodne resurse. Ali i ljude, što ESG standardi zahtijevaju kao najznačajniji resurs te da bi rezultat tih aktivnosti bio najpovoljniji – kazao je Bajtarević.
Ta kompanija pretvara otpad u energiju i koristi ih za dodatke svojim proizvodima, odnosno u industriji cementa kao dodatke koriste željezarsku trosku iz kompanije ArcelorMittal Zenica, zatim pepeo iz Termoelektrane Kakanj…
-To su materijali koji su poznati da se mogu koristiti kao dodaci cementu, a upotrebom takvih materijala smanjuje se potrošnja nepovratnog resursa, odnosno osnovne sirovine kamenog krečnjaka – kazao je Bajtarević.
Stručnjak za energetiku Nihad Harbaš iz konsultatske firme “nLogic Advisory” istakao je kako, nažalost, “kasnimo u svemu pa tako i u energetici” te da je činjenica da, nakon 90-tih godina prošlog stoljeća, “ništa značajno nije izgrađeno u toj oblasti”.
-To govori da itekako, ne samo za Evropom, nego kasnimo i za regijom. Međutim, ono što nas pritišće jesu obaveze one zajednice u koju želimo da idemo, a to je EU. Tako i današnja tema: “Uticaj karbonskih intenzivnih industrija”, odnosno onih koji emituju puno zagađujućih materija, morat će jednostavno da se prilagode, ako žele da uđu na tržište EU – kazao je Harbaš.
Privreda se, dodao je, prilagođava tržištu, ali institucije moraju donijeti obavezujuće zakonske i podzakonske akte.
