Home » Upitna realizacija projekta: Hoće li Zenica dobiti plinsku elektranu?

Upitna realizacija projekta: Hoće li Zenica dobiti plinsku elektranu?

Priča sa izgradnjom plinske elektrane u Zenici, koja bi proizvodila električnu energiju i ujedno grijala ovaj grad, uskoro bi mogla dobiti novi obrat. Naime, predstavnici firme KTG iz Zenice, federalni ministar energije, rudarstva i industrije Nermin Džindić, i predstavnici kineske kompanije SEPCO III razgovarali su o izgradnji plinske elektrane. Kako Faktor saznaje, Kinezi su tražili da domaće elektroprivrede otkupljuju struju, no Elektroprivreda BiH za sada nije zainteresirana da kupuje električnu energiju od KTG-a.

Liberalizacija tržišta

Kako je za Faktor izjavio direktor firme KTG Zenica, koja stoji iza projekta plinske elektrane, Branko Montenegro, proizvodnja električne energije iz plina jeftinija je za 20 do 30 posto od proizvodnje iz uglja.

– Radi se o modernom postrojenju koje za 10 minuta može pokrenuti proizvodnju struje, a za 15 minuta se može ugasiti. Plinska elektrana nikako ne bi ugrozila domaće elektroprivrede, već naprotiv povećava njih potencijal. Ovako moderno postrojenje ne postoji na ovim prostorima – izjavio je Montenegro.

Na pitanje kako bi se na proizvodnju električne energije iz plina odrazila činjenica da BiH ima ogroman dug za plin Gazpromu, Montengro je rekao da KTG nije vezan za Rusiju i Gazprom već da ima saradnju sa mađarskim MOL-om i norveškim Statoilom.

  Međunarodni talgo voz ponovo povezao Sarajevo i Ploče

– Mi bi od njih nabavljali povoljno plin. BiH će sigurno liberalizacijom tržišta imati mogućnost otkupa plina od drugih dobavljača i pod povoljnijim uslovima – dodaje naš sagovornik.

Profesor na Katedri za energetiku Mašinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Ismet Smajević spomenuo je za Faktor studiju izvodljivosti na kojoj je i sam radio i u kojoj je navedeno da je upitna isplativost izgradnje, zbog niskog stepena iskorištenja goriva.

– Stepen iskorištenja goriva najveći je u prvom kvartalu godine, kada se ljudi griju i tada je ispod 60 posto, što je za 30 posto manje nego u najsavremenijim plinskim elektranama na Zapadu – naveo je Smajević.

Projektovanje postrojenja

Kazao je da se u studiji navodi da postrojenje treba preprojektovati i da je njegov vijek trajanja precijenjen.

– Komponente gasne turbine moraju se mijenjati nakon 15, a oni su računali na 25 godina. BiH ima problem jer ima jednog isporučioca plina, a to je Rusija. Oni nas svake zime ucjenjuju za isporuku plina zbog duga. Naša zemlja ima jednu konekciju kod Zvornika, a i plinovod je star. Ne treba zanemariti ni socijalni faktor, šta ćemo sa rudarima, a Zenica leži na uglju, gdje će oni raditi – precizirao je Smajević.

Faktor