Almir Badnjević, direktor kompanije Verlab osvrnuo se na aferu “Kiseonik” koja potresa Republiku Srpsku, prilikom čega je i pojasnio kakva je razlika između medicinskog i industrijskog kisika. Naime, iz Agencije za lijekove Bosne i Hercegovine su istakli da firma TGT Tehnogas nema dozvolu za promet lijekovima na veliko i nije imao zahtjev za uvoz lijeka medicinski kisik, već da je u pitanju neadekvatan industrijski kisik. Badnjević je istakao da je medicinski kisik neophodan za održavanje dovoljnog nivoa kisika u krvi, te je jako važno da ljudi primaju odgovarajuću količinu medicinskog kisika, s obzirom da npr. visoke koncentracije mogu dovesti do toksičnosti.
“Medicinski kisik se koristi za medicinske tretmane u zdravstvenim ustanovama ili u svakodnevnim situacijama kada pojedinac ne može samostalno disati na odgovarajući način. Također mogu ga uzimati i sportaši za vrijeme treninga ili prilikom određenih terapija kisikom”, napisao je Badnjević na Facebooku. Dalje je naveo da se industrijski kisik koristi u industrijskim okruženjima, poput proizvodnih pogona, za zadatke koji mogu uključivati sagorijevanje, oksidaciju, pa čak i za ubrzavanje određenih hemijskih reakcija.
“Da li postoji razlika? Da! Osnovna razlika je u tome što industrijski nivoi čistoće kisika nisu u rangu sa nivoom čistoće medicinskog kisika. Kontejneri u kojima se doprema industrijski kisik često sadrže različite nečistoće. S druge strane boce s medicinskim kisikom moraju biti bez bilo kakvih zagađivača. Iz tog razloga industrijski kisik nije namijenjen za inhalaciju pacijenata poput medicinskog kisika”, istakao je. Kako kaže, zbog navedenih očiglednih razlika postoje i različiti standardi, za industrijski i medicinski kisik, te različite institucije koje se brinu o provedbi ispunjenosti navedenih regulativa.
“Ispitivanje kvalitete medicinskog kisika može sprovesti samo laboratorija akreditovana po ISO 17025 standardu za ispitivanje kvaliteta kisika i nivoa zagađenja istog (kvalitet i kvantitet). U BiH ne postoji takva laboratorija!”, pojasnio je Badnjević. Na kraju je naglasio da bi istraživanje u ovoj oblasti moralo detektovati i zaustaviti upotrebu uljnih kompresora za dopremanje medicinskog kisika u zdravstvenim ustanovama.
“Takav nemar i neznanje su prije par godina u jednoj od BiH zdravstvenih ustanova uzrokovali pojavu ulja u plućima beba. Pisali smo o ovome. Upozoravali. Ništa se nije dogodilo. Idalje se koriste uljni kompresori u zdravstvenim ustanovama, a evo sad i industrijski kisik”, poručio je Badnjević.
Zenicablog.com
