Direktor javnog preduzeća (JP) Autoceste FBiH Adnan Terzić ukazao je na važnost usvajanja seta zakona kojim je predviđeno povećanje akcize na naftu za 15 feninga po litru. Akcize su osnova i podloga, hipoteka za zaduživanje FBiH kod evropskih banaka.
One znače sigurnost evropskim bankama da će krediti koje nam daju biti uredno servisirani i uredno otplaćivani, potcrtao je Terzić u razgovoru za TV1.
Ositm toga, dodao je, usvajanje akciza značilo bi realizaciju ubrznog plana izgradnje Koridora 5C, kao žile kucavice BiH u transportnom i infrastrukturnom smislu.
No, nakon što je Komisija za finansije i budžet Predstavničkog doma Parlamenta BiH dala negativno mišljenje o pomenutom setu zakona, propao je četvrti pokušaj Vijeća ministara BiH da državnom Parlamentu budu usvojena predložena zakonska rješenja.
Terzić je mišljenja da cjelokupna priča u vezi sa akcizama nije bila dobro pripremljena i dobro pojašnjena.
“Recimo, imali smo nebulozne izjave o tome da se u posljednje tri godine šest milijardi KM prikupilo do akciza, a samo trećina od toga se prodalo nafte, od koje se uzimaju akcize”, naveo je direktor JP Autoceste FBiH.
Ubjeđen je, takođe, da priča u vezi sa usvajanjem akciza nije onakva kakvom se predstavlja u javnosti.
“Ovdje je u pitanju borba protiv entitetskih vlada, protiv tranše MMF-a prema entitetskim budžetima i državnom budžetu, te napravo predizborna kampanja, koja je godinu i po ranije krenula”, smatra Terizć.
Imajući u vidu činjenicu da je jedan od dva politička bloka u RS na vlasti na nivou BiH, može se pretpostaviti ko “ruši” vladu u ovom bh. entitetu.
No, na upit ko se bori protiv Vlade FBiH, Terzić odgovara da su to “svi oni koji ne žele da se ispuni uslov MMF-a kako bi se aktivirale stavke stand by aranžmana i počele povlačiti tranše za popunjavanje budžetskih rupa”.
Osvrnuo se i na cestogradnju u postojećim uslovima, potvrdivši da taj proces ne stoji, uprkos činjenici da akcize nisu usvojene.
Precizirao je da je trenutno na tri gradilišta aktivno 155 miliona evra.
“Vrlo brzo će biti raspisan tender za 100 miliona koji su bili sporni kada je u pitanju dionica Počitelj – Zvirovići. Nakon toga, imamo projekte koje možemo raditi sa Kuvajtskim fondom, koji daje 36 miliona evra za nastavak gradnje u Zenici, a to ne uslovljavaju akcizama. Takođe, Evropska investicijska banka ne uslovljava akcizama. No, od realnih, već dogovorenih i najavljenih 860 miliona evra, koliko možemo povući do kraja 2018. godine, ostaćemo na 200 – 250 miliona evra. Dakle, gradićemo, ali ne ubrzanom i željenom dinamikom”, pojasnio je Terzić.
Ukoliko se u BiH ne usvoji set zakona o akcizama, alternative ipak ima. U opticaju su dva modela.
“Mi smo 16. februara poslali Ministarstvu prometa i komunikacija BiH dvije inicijative za novopromovisani sistem izgradnje. Dakle finansiranje, projektovanje i izgradnja, a kada se završi izgradnja, i kredit i objekat se predaju Vladi FBiH, odnosno posredno Autocestama. Recimo, tunel Prenj i dionica Mostar sjever – Mostar jug, projekti su vrijedni između 500 i 550 miliona evra. Nažalost, oni još stoje i čekaju, ali ne znam šta. Možda čekaju na okončanje sporne dionice Počitelj – Zvirović. Sad ćemo je otkočiti, pa ćemo vidjeti je li to bio razlog ili ne”, kazao je Terzić.
Drugi model je koncesija. Prema tom modelu Autoceste FBiH su već dvije, tri godine radile sa Svjetskom bankom, te EBRD-om.
“Model znači da pronađemo partnera i da se pod koncesiju da do sada izgrađeni dio. Recimo, sjeverni dio od Tarčina se da pod upravljanje koncesionaru, a on izgradi ostatak puta prema sjeveru. To je model koji je poznat u svijetu, a testiran je kod premijera i političkih subjekata. U principu, niko nema ništa protiv ovog modela, ali još ga nismo stavili u funkciju. Potrebno je prilagoditi zakon i obezbijediti pravni ambijent kako bi se takav oblik saradnje sa partnerom mogao uspostaviti”, pojasnio je direktor JP Autoceste FBiH.
Terzić je potcrtao da, kao direktor ovog javnog preduzeća, ne dozvoljava da Autoceste FBiH čekaju na usvajanje seta zakona o akcizama da bi počele raditi.
“Ili da čekamo pokretanje novog sistema nabave za tunel Prenj, pa da onda krenemo raditi. Mi već imamo više od 1.000 stranica elaborata u vezi sa tunelom Prenj. Za dionicu Mostar sjever – Mostar jug imamo urađen glavni projekat, koje je davno radilo državno Ministarstvo prommeta i komunikacija. Treba ga optimizirati sa budućim izvođačem. Dakle, radimo na projektima i ne čekamo da neko kaže – u redu, pustićemo akcize”, poručio je Terzić.
Osvrnuo se i na pitanje koliko trenutna politička dešavanja u BiH utiču na cestogradnju i projekte koje Autoceste FBiH realizuju.
“Generalno, imamo latentnu opstrukciju u Federalnom ministarstvu finansija, te mala kašnjenja u državnom Ministarstvu finansija. Volio bih da se to otkoči. Takođe, imamo ogroman problem sa Nadzornim odborom. Njega je imenovala Vlada u stalnom mandatu, koja je imenovala nas u mandatu vršioca dužnosti. Nadzorni odbor tri mjeseca ne usvoji plan polovanja, a traži od društva da posluje. Najgore od svega, federalno ministarstvo dalo je negativno mišljenje na taj plan, ne zbog finansijskih poslovanja, nego zbog neke rečenice za koju smatraju da ne bi trebala biti tu”, kazao je Terzić.
S druge strane, saradnja sa Federalnim ministarstvo prometa i komunikacija odvija se nesmetano i korektna je.
“Ostala ministarstva trebalo bi da bolje prate i želje i potrebe politike i neke odluke vlada i građana da gradimo. Tu bi se dalo napraviti pomaka”, konstatovao je Terzić.
Terzić ne želi nikoga optuživati, navodeći da je generalni politički ambijent u FBiH jako loš.
“Dok se to ne promijeni, ništa dramatično se ne može pomaknuti naprijed. Uprkos tome, mi pokušavamo svaki dan da izađemo sa novim ugovorom o kreditiranju, sa novim projektom, sa novim idejnim rješenjem. Nastavljamo projektovanje brze ceste od Nević Polja do Jajca. Trudimo se da budemo spremni da, kada se steknu politički uslovi, izađemo na teren”, zaključio je direktor Autocesta FBiH.
TV1
